Srpska pravoslavna crkva danas, u subotu, 7. novembra 2026. godine, obeležava Mitrovske zadušnice, poznate i kao jesenje zadušnice.
Ovaj dan posvećen je molitvenom sećanju na preminule članove porodice, prijatelje i sve one koji više nisu među živima.
Vernici širom Srbije tradicionalno odlaze u crkve i na groblja, pale sveće za pokoj duša svojih najmilijih, uređuju grobna mesta i prisustvuju pomenima. Mitrovske zadušnice ujedno su poslednje velike zadušnice u ovoj godini.
U pravoslavnoj tradiciji postoje četiri velike zadušnice koje se obeležavaju subotom: zimske, Duhovske, Miholjske i Mitrovske. Jesenje zadušnice padaju u subotu uoči Mitrovdana, praznika posvećenog Svetom velikomučeniku Dimitriju, koji se ove godine obeležava 8. novembra.
Zašto se zadušnice obeležavaju subotom?
Subota u pravoslavnom bogoslužbenom kalendaru ima posebno mesto kao dan molitvenog sećanja na upokojene. Prema hrišćanskom učenju, ovaj dan podseća na vreme između Hristove smrti na krstu i vaskrsenja, zbog čega je posvećen molitvama za preminule.
Mitrovske zadušnice predstavljaju priliku da se porodice prisete svojih najmilijih, pomole za njihove duše i sačuvaju uspomenu na njih.
Koji su običaji za Mitrovske zadušnice?
Na ovaj dan u pravoslavnim hramovima služe se Sveta liturgija i parastos za upokojene. Vernici mogu da predaju spisak imena preminulih članova porodice kako bi ih sveštenik pomenuo u molitvi.
Nakon bogosluženja, običaj je da se odlazi na groblje, gde se pale sveće, uređuju grobna mesta i, ukoliko je moguće, uz prisustvo sveštenika obavlja pomen.
Oni koji nisu u mogućnosti da posete grobove svojih najbližih mogu da odu u najbliži hram, zapale sveću i pomole se za pokoj njihovih duša. Suština Zadušnica nije samo u odlasku na groblje, već pre svega u molitvi i sećanju.
Žito, vino i sveća imaju posebno značenje
U običajima vezanim za Mitrovske zadušnice posebno mesto zauzimaju kuvano žito, crno vino i sveće. Svaki od ovih simbola ima svoje značenje u pravoslavnoj tradiciji.
Kuvano žito (koljivo) simbolizuje vaskrsenje i večni život. Podseća na veru u život posle smrti i nadu u vaskrsenje.
Crno vino koristi se za prelivanje žita tokom pomena i simbolizuje Božje milosrđe i Hristovu žrtvu.
Sveća predstavlja Hristovu svetlost i veru u večni život, a njeno paljenje simbolizuje molitvu za pokoj duše preminulog.
U pojedinim krajevima Srbije običaj je i da se na groblje iznosi hrana koja se deli rodbini, prijateljima, komšijama i drugim posetiocima.
Milostinja i dobra dela važniji su od bogate trpeze
Zadušnice su i dan kada se posebno naglašava značaj milostinje i pomaganja drugima. Hrana koja se priprema i deli u spomen na pokojne nije namenjena preminulima, već predstavlja izraz dobročinstva i pažnje prema živima.
Prema crkvenom učenju, smisao ovog dana nije u raskošnom posluženju niti u količini hrane koja se donosi na groblje. Mnogo važniji su iskrena molitva, skromnost, milosrđe i pomoć ljudima kojima je potrebna.
Upravo zato se vernici podstiču da, u skladu sa svojim mogućnostima, podele hranu ili pruže pomoć onima kojima je najpotrebnija.
Mitrovske zadušnice – dan čuvanja uspomena
Za mnoge porodice Mitrovske zadušnice predstavljaju priliku da se okupe, obiđu grobove svojih najmilijih i prisete zajedničkih trenutaka. Pored paljenja sveća i molitve, ovaj dan podseća na važnost porodičnih veza, poštovanja predaka i očuvanja uspomena.
Najvažnija poruka Mitrovskih zadušnica jeste da sećanje na one koji više nisu sa nama treba čuvati kroz ljubav, molitvu, poštovanje i dobra dela.