Natalijina ramonda (Ramonda nathaliae) nije samo retka endemska biljka sa balkanskih stena, već i duboko ukorenjen simbol istorijskog pamćenja, izdržljivosti i nesalomivog duha. U Srbiji joj je stanište u pukotinama krečnjačkih stena na nadmorskoj visini od 350 do 2.150 metara, a neka od njenih poznatih staništa su Suva planina i Sićevačka klisura.
Poznata i kao „cvet feniks”, ova biljka poseduje zapanjujuću biološku osobinu – čak i kada se potpuno osuši, uz samo nekoliko kapi vode ponovo oživljava.
Upravo ta specifična karakteristika čini je savršenom metaforom za srpski narod, koji je kroz svoju istoriju, a posebno tokom i nakon stradanja u Prvom svetskom ratu, prolazio kroz ogromna iskušenja, ali se uvek iznova dizao iz pepela.
Sećanje na pretke: Ovaj ljubičasti cvet sa pet latica podseća na žrtve čitavih generacija koje su podnele nemerljivu žrtvu za slobodu.
Zvanični simbol primirja: Od 2012. godine, 11. novembar se u Srbiji obeležava kao državni praznik u znak sećanja na dan kada je potpisano primirje u Prvom svetskom ratu, a amblem se sastoji od dve zelene trake i cveta Natalijine ramonde.
Poreklo imena i zakonska zaštita
Zbog kraja u kojem je pronađen, botaničar Petrović je prvobitno želeo da ovaj cvet nazove „Niška ramonda“, ali je na kraju odlučio da mu dodeli ime po kraljici Nataliji Obrenović. Danas je Natalijina ramonda u našoj zemlji zakonom zaštićena kao „strogo zaštićena vrsta“, što znači da je njeno sakupljanje i narušavanje prirodnog staništa strogo zabranjeno i kažnjivo.
Kao strogo zaštićena vrsta centralnog Balkana, ona spaja snagu prirode sa neprolaznim istorijskim porukama o opstanku i nadi.